Vozimo se Italijom, Švicarskom i Francuskom (opet neki rade, a neki se šlepaju i ljetuju). Inače volim vožnju i krajobraze koji se mijenjaju, ali ovaj put ne. Muči me nekakav gastritis pa jedva uspijevam naći pozu na sjedalu. Gledajući vinograde zasađene na nemogućim mjestima, na nekakvim brdima i strminama, na nadmorskim visinama na kojima i vinograd i maslina začuđuju, ali eto tu su, gledajući kukuruze koji rastu do samog ruba ceste i pšenicu i traktore, kombajne, krave, ovce, čak i na samo par- sto metara od velikih gradova i svaki kvadrat zelenih površina koji je obrađen dokle god ti pogled seže i na kojem nešto kultivirano raste, moj gastritis postaje još gori. Pa onda izlet u francuski market – zašto je hrana jeftinija nego kod nas? Zašto na policama imaju samo vlastite marke hrane, a ne hrpu uvoznih? Zašto Slavonija, Gorski kotar, Ravni kotari, Vinodol, Lika,… zašto zjape mahom neobrađeni, zašto na njima dobro uspijeva samo – korov? Zar smo mi tako bogati? Ili smo pak tako fini da su nam motika i krava duboko ispod časti, pa radije kupujemo uvezena smeća bez okusa i mirisa? I što je to točno ta robna marka u marketima? Nekakve pike, kaplusovi i štatijaznam? Koliko mi je poznato, hranu proizvode proizvođači hrane, a ne supermarketi? I otkud onda ka plus? Strah me i misliti. Dok šetam oko podneva centrom gradića od nekih 7000 stanovnika, na lokalnom korzu nema gotovo nikoga, ljudi rade. Tek tu i tamo netko ispija kavu. Shvatim da ću nastavim li s tim razmišljanjima završiti na gastroskopiji…
No da se pozabavim receptom. Nedavno sam isprobala neočekivano dobru salatu. Pronašla sam je u jednoj francuskoj kuharici. Slike su mi ispale poslovično loše. Salata je trebala biti prilog, a na kraju smo tako navalili na nju i uopće se ne sjećam čemu je to bila prilog, palo je u drugi plan, štogod da bilo.
Salata od mahuna, pinjola, maslina i feta sira
Sastojci
- pola kile mahuna (možda ih je bilo i više, ja sam strašno loša za odmjeravanje povrća)
- 10 dkg feta sira
- šaka kalamata maslina
- šaka pinjola
- pola limuna
- maslinovo ulje i 1 žlica aceta balsamica
- sol, papar
Mahune očistiti, skinuti krajeve i končiće i skuhati al dente. (Ne smiju dobiti onu groznu smećkasto maslinastu nijansu, već trebaju ostati iskričavo zelene.) Na tavi, bez ulja pržiti pinjole. Mislim da je pravilan termin – tostirati. U svakom slučaju, trebaju dobiti laganu boji i fino zamirisati, a ne zagorjeti, stoga oprez, jer nekako se to dogodi odjednom. Masline odkoštati i namočiti u malo aceta balsamica da izgube na slanosti. Pomiješati mahune, pinjole i masline, začiniti sokom polovice limuna, maslinovim uljem, soli i paprom. Na sve razmrviti feta sir i dobro promiješati. Ja sam imala onaj sir koji se kad ga mrvite lijepi za prste i onda u salati izgleda ovako ne baš estetski, ali mi je bolji od onog koji se mrvi.
Salata se može jesti topla i hladna, meni se topla čini boljom.
Dobar tek!
Dok kuham... 